Mehanizam (2014)

Budi mi drug iako to ne zaslužujem
Oko za oko i zub za zub te optužujem
Odlično se osećam, kad se ničeg ne sećam
Obično predosećam
Kad nastupa...amnezija
Očekujem pobedu neću da čujem za poraze
Kad ukaljam oba ja kupiću i nove obraze
Odlično se osećam kada ne saosećam
Obično predosećam i znam da...
...nigde se ne uklapam
Dok drugi glume ja foliram
Hteo bih da doniram
Al' nemam da lobiram

Mali je stan, jedan zid a dva su ogledala
Peščani sat i bleda fotografija
Vedar i drag, prolazniku kaže dobar dan
Voli svoj grad, ne meri mržnju u ljudima
Voli svoj grad...
Tužan i sam, u srećne se ne ubraja
Tužan i sam, krajeve jedva da spaja
Mamuran dan, čita vesti da zlo je u nama
Naivan i mlad, beskrajno veruje ljudima
Naivan i mlad...
Pogodan za svaki udarac
Kroše, direkt ili aperkat

Mali je stan, sto, krevet, buđ i zavesa
Drema do dva, pije kafu i cveće zaliva
Svestan i zna da sve mu smeta, sve ga pogađa
Mori ga glas, dečija graja iz dvorišta
Mori ga glas...
On mora uvek sve da zna
I špijunka je izlizana
Kao da nikad ne spava
Nikad se nikom ne pravda
Nikada nikom, tonom ni slikom
Ne svraća nikom i diči se vikom

Nevidljiv, nečujan, totalno bešuman
Pogon bez goriva,
Sistem ne podriva,
Korektno radi bez maziva
Lomi bez napora, drobi bez zamora
Ne rđa, ne stari
Nikad se ne kvari
U vek i vekove radi

Melje bez čeljusti, stisne pa popusti
Jak je k'o država
Sam se održava
Sva naša prava zadržava
Ne krši zakone, ne sledi nagone
Odlično žonglira,
Dok nas ne sortira,
Slomiće nas bez dodira

Od nemila do nedraga, pravda nam se nepravda
Boljem sutra niko se i ne nada
Delo po delo, reč po reč, rušili smo ovaj svet
Tražićemo oproštaj zauvek...

Sve i da vreme poželi, rane da nam zaleči
Novi ljudi, novo zlo bi doneli
Šta tražili - to dobili, ratovi nas pobili
Sećanja i kosti su na gomili...

Ovaj je svet
Samo korov mlečnog puta
Ima li ko da nas počupa
Ovaj je svet
Samo nečiji ružan san
Molim te više ne sanjaj

Sve to ne vredi ni po jada
Maligno i benigno na kraju strada
Svaka je priča drugi par rukava
Naličje sreće i smeha, užas i strava

Bolesni kad smo, tad nemamo želja
Osim te jedne da bolesti nema
Život je ono što kraj tebe prođe
Dok moliš se bogu, đavo po svoje dođe

Znaj da sve što vredi život ne štedi…

Pokaži se, dokaži se
Čovek treba da zna
Da stigao je do dna
Osvesti se, promeni se
Do juče bili smo ljudi
A danas svako se čudi

Bolje je znati, nego li imati
Uvek bilo i ostaće, nije htelo al' moraće
Lepše je dati, nego zadržati
Naše je samo, šta drugima damo

Ne zanimam se glupostima,
Ni tim šta želim ni tim šta imam
Ne zanima me ništa šta na svetu sja, pa ni ljubavima
Ne zanima me kože boja, ni koja zemlja je od koje bolja
Ne zanima me ničija nevolja, pa ni moja volja
Kladim se da isto osećaš
I daješ sve za taj osećaj

Ne zanimam se sudovima, navijanjem ni klubovima
Ne zanima me koliko sam jak, ni kol'ko podnosi stomak
Ne zanima me boja jutra, da l' je danas, juče ili sutra
Ne zanima me koliki je strah, ja sam bogat siromah
Kladim se da isto osećaš
I daješ sve za taj osećaj

Ceo svet je razočaran
Apokaliptično dočaran
Mene sve to ne zanima
U svojoj koži odmaram
U ceo svet kad se razočaraš
Zidove glavom izudaraš
Novi list kada okreneš
Tek tada pravim putem kreneš

Jesenje svitanje i zgaženo lišće
Sivilo neba rađa sitne kapi kiše
I horizont je zgrčen, ne šalje mi vizije
Ne, to nije taj dan
To nije ovaj dan

Drhtave ruke i zalisci do temena
Svašta sam hteo ali ne imadoh vremena
Dečije igre, škola, pa sve više nevera
Ne, to nisam ja
Taj čovek nisam ja

Mnogo sam puta pao, svaki put sam ustao
Brzo sam učio, a još brže stario
Većinu viđenog ja ne bih preporučio
Ove su reči moja nesputana volja
Ime i prezime jedina imovina
Zaveštavam organe njima koji čekaju
Tamo gde ja idem, svrhu nemaju
Dajem nadu onima koji ostaju

Zbogom i doviđenja do nekih novih proviđenja
Novo vreme, novi ljudi, novi vuci, a stare ćudi
Navire iz daleka ljigava reka bez početka
Ove su bore dočekale i gore zore
Ove su oči snile i gore more
Ove su pore prevazišle sve fore
Ova su srca otvrdla do kore

S vama do istrebljenja do konačnog uništenja
Nove priče, nova htenja, pouke bez naravoučenja
Proždiru nas do kosti bez trunke muke i bez milosti
Na ovoj grudi, tu nema srećnih ljudi
Neko poludi, nekom' se sudi
Na ovoj grudi, tu nema zdravih ljudi
Srećan je ko se ne probudi

Zajedno do spasenja do mogućih vaznesenja
Godine teške slede, kažnjeni smo lica nam blede
Životi nisu bajka, maćeha nekom', a nekom' majka
Naša su jutra skuplja no vaše sutra
To vaše sutra ždere vas iznutra